Drugi odgovor je najprikladniji. Profesionalne smernice preporučuju kombinaciju različitih aktivnosti. Iako se većina povreda dešava u slobodnoj igri, ona je neophodna. Deca uče da rade u grupi i komuniciraju sa vršnjacima, sama rešavaju probleme i tako se socijalno i psihički osnažuju. U organizovanim aktivnostima deca pod stručnim nadzorom uče o sportskim pravilima i funkciji autoriteta, jačaju samodisciplinu, unapređuju motoriku.

Prvi odgovor je najprikladniji. Mogućnost povrede uvećavaju loše motoričke sposobnosti deteta, posebno kada je u kontaktu sa fizički jačom decom, ali i moguće preterano fizičko naprezanje (zbog prečestog treninga, ponavljanja pokreta, nedovoljnog odmora). Deca odrastanjem motorički napreduju, ali se i aktivnije bave raznim sportovima. Po pravilu, deci i mladima dešavaju se povrede u različitim aktivnostima od starijih.

Drugi odgovor je najprikladniji. Čak i ako je veći deo kretanja deteta usmeren na treniranje jedne sportske discipline, za holistički razvoj treba mu dati priliku da upozna što više različitih sportskih disciplina. Primer je takođe neophodan. Deca roditelja koja se bave sportom češće se bave sportom i generalno su dobri u sportskim aktivnostima.

Najprimernejši je prvi odgovor. Pri organiziranem športnem treniranju je priporočljivo, da starši s trenerji in športnimi pedagogi otroka opazujejo ter prepoznavajo znake njegove izčrpanosti in pretreniranosti. Ti lahko privedeta do zdravstvenih težav in poškodb. Strokovne smernice v splošnem sicer priporočajo, da se otroci do konca pubertete ne specializirajo izključno za en šport.

Treći odgovor je najprikladniji. Zbog svojih ambicija, želja ili spoljnih pritisaka, deca često nisu svesna štetnosti prebrzog vraćanja intenzivnoj aktivnosti. Stoga roditelji, u saradnji sa lekarima i terapeutima, predstavljaju detetu oporavak kao neophodan deo uspešnog nastavka sportskog puta. Nemojte ga terati da se vrati sportu, ni zbog pritiska trenera ili tima, ni zbog sopstvenih ambicija.